"Mislim da bih istog časa ozdravio kad bih zapevao"govorio je kad više nije bilo nade i dok su se anđeli u oblacima prestrojavali da mu obezbede počasno mesto u nebeskom horu.
Toma Zdravković je otišao.Ostale su njegove pesme da žive kao spomenici vremena i budu svedoci neprolazne vrednosti i veličine čoveka,pesnika,boema i pevača koji,kao niko,nikad pre,ali ni posle njega, nije imao "višak duha"
Njegova supruga Gordana,se i dan danas,bezuspešno bori da zaštiti njegova autorska prava.
Hvala Tomi Zdravkoviću za sve njegove pesme,pevane dušom, iz srca,za sva njegova dobročinstva,za to što je bio "srce u obliku čoveka".


Jedan i jedini i nikad zaboravljeni Toma Zdravković!!!!!!!